КОЈЕ ЈЕ ОПТИМАЛНО ВРИЈЕМЕ ЗА ОСЈЕМЕЊИВАЊЕ ЈУНИЦА?

Јунице сименталске и холстеин пасмине добивају нагон за размножавање са осам – девет мјесеци, али се њихово осјемењивање не препоручује прије 15 мјесеци старости. У увјетима правилне хранидбе оне у том узрасту теже око 400 килограма, што је идеална тјелесна маса за почетак гравидитета.
Да би се постигао жељени циљ и јунице први пут телиле када наврше двије године живота, оне требају бити оплођене са 15 до 17 мјесеци старости. Међутим, старост није услов који одређује тренутак првог осјемењивања, већ је то ступањ њихове развијености. Врло младе и врло старе, а утовљене првотелке чешће имају проблеме при тељењу. Зато вријеме прве оплодње мора бити у складу с развитком сваке јединке.
Јунице осјемењивати кад достигну тежину од 400 килограма
У тренутку првог осјемењивања јунице сименталске и холстеин пасмине неопходно је да имају тјелесну масу од око 400 килограма, што је приближно 60 посто тежине одрасле краве. Само се од расплодних јуница добро развијених у погледу тјелесног оквира и масе могу очекивати првотелке са добрим репродукцијским и производним особинама.
Нормално узгајане јунице са годину дана узраста постигну тјелесну масу од 300 килограма, односно око 50 посто од тежине краве са завршеним порастом. Да би се то остварило, потребно је да просјечан прираст (од рођења) у првој години буде око 750 грама дневно.
Осим тежине, јуницама измјерите и висину гребена
Јунице у развојном периоду могу бити добро ухрањене, али никако утовљене (дебеле). Висина тијела јунице је такођер важна и она је у одговарајућем односу с њховим узрастом и масом. Да би се сазнало јесу ли висина и развој адекватни – мјери се висина гребена.
“Врло је значајно да јуница постигне одређену висину још у првој години живота да би имала коректну ову мјеру и као крава. Тако се за јунице холстеин пасмине сматра да висина гребена од 130 центиметара указује на постигнуту тјелесну масу од 370 до 400 килограма, односно да могу бити осјемењене,” каже доктор ветеринарске медицине Петар Павковић.
Које су посљедице раног и касног осјемењивања?
При прераном осјемењивању могу се очекивати: нижи ступањ стеоности јуница које су тек постигле полну зрелост, већи проблеми при тељењу, као и мања млијечност у првој лактацији. Осјемењене младе јунице, недовољне тежине, често се током бременитости хране интензивно да би постигле жељену тјелесну масу, али се истовремено и тове. Тако храњене јунице послије тељења нагло губе у тежини и дају мање млијека у лактацији.
Међутим, ни претјерано одлагање првог осјемењивања није економски оправдано. Неспорно је да јунице које се касније теле, остварују у просјеку нешто већу производњу млијека у првој лактацији. Повезаност узраста при првом тељењу и количина млијека у лактацији која слиједи углавном је ниска, тако да количина млијека за сваки мјесец каснијег тељења није већа од 60 литара.
Због тога не треба превише одлагати прво осјемењивање, јер би се, на примјер, за десет мјесеци каснијег тељења добила количина од највише 600 литара млијека, а изгубила цијела једна лактација, у којој, сасвим сигурно, млијечност не би била толико ниска.
Појава крви након еструса не значи да јуница није остала стеона
“Из вулве јуница неколико сати од полног жара може се појавити крв. То није аномалија, јер у 80-90 посто еструса код јуница се завршава појавом крви из вулве. Постестрална крварења су клинички знаци да је осјемењивање прекасно обављено и да је плоткињу требало осјеменити 12 до 24 сати раније. Појава крви не мора значити да је дошло до овулације и она не означава да јуница која је осјемењена неће остати стеона. Појава крви, једноставно речено, значи да је јуница прошла кроз еструсни циклус,” објашњава др. Павковић.
Извор: Агроклуб

Share