КОЈА ИТАЛИЈАНСКА КОЗА ДАЈЕ НАЈВИШЕ МЛИЈЕКА?

Иако су главни извори свијетске разноликости коза вјероватно у Африци и Азији, међу европским земљама Италија се може сматрати резервоаром генетских ресурса за врсте коза, са чак 36 пасмина које је забележило Национално удружење узгајивача коза и оваца (ASSONAPA). Разноликост климе, заједно са историјским факторима и традицијом, довели су до развоја великог броја популација коза, које су касније стандардизоване у модерним расама. Издвојили смо три расе коза које дају највише млијка.
Camosciata delle Alpi
Коза Camosciata delle Alpi , како је зову у Италији или алпска коза је сјајне боје, различитих смеђих нијанси, које се могу похвалити упечатљивом црном пругом дуж леђа и одговарајућим црним „чизмицама“.
Пореклом су из Швајцарске, а добро се сналазе и у планинама и на равницама, са добром издржљивошћу како врућина, тако и хладне климе.
Ова врста козе је одличан произвођач млијека, које је природно богато протеинима и масноћама, те је идеално за производњу јогурта, кефира, сирева. Просечан износ млијека зреле козе са лактацијом до 210 дана је између 550 – 720 литара.
У Италији,Camosciata delle Alpi , се највише гаји у алпским регијама Италије и једна је од аутохтоних италијанских пасмина коза, за које родословну књижицу води Аssоciаziоnе Nazionale della Pastorizia, италијанско национално удружење узгајивача оваца и коза, а италијанска матична књига активирана је 1973. године.
Saanen или Санска коза
Saanen, односно Санске козе су бијела пасмина пореком из Санен долине у Швајцарској, по којој су и добиле име. Ове козе су стекле репутацију великих произвођача млијека, због чега су населиле многе европске и друге земље. У Италији се гаји највише у северним крајевима, али је присутна и у другим дијеловима земље.
Санска коза је данас најпопуларнија пасмина млијечних коза на свијету, а гаје се чак у 81 држави. Санска раса је свијетски рекордер по количини млијека. Рекордна мљечност расе износи преко 2.500 литара млијека.
Санска коза има доста предности у односу на друге расте, а најбитније је да јој лактација траје дуже и да дневно даје више млијека у односу на друге расе. Млијечност износи 600-800 литара, а лактација траје 280-300 дана.
Санска коза је углавном бијеле или, ређе, крем боје, са длаком умјерене дужине. Може бити средње крупне и крупне грађе, са просјечном тежином око 68 кg, док јарчеви су тешки и преко 90 кg. Коза најчешће ојари 2 јарета.
Козе Сарда
Коза Сарда је аутохтона врста са медитеранског острва Сардиније. То је древна пасмина на коју је имала утицаја малтешка коза. Сарда раса је вjероватно настала укрштањем различитих раса (посебно са малтешком козом), које су доведене у Италију. Гаји се широм острва Сардинија, а посебно у провинцијама Каљари и Нуоро и представља још једну од аутохтоних италијанских пасмина коза, чија је матична књига основана 1981. године.
Козе Сарда пасмине имају двоструку намjену. Осим што се узгаја за производњу млijека, узгајају се и за производњу меса.
Рijеч је о козама средње величине са дугим вратом. Карактеристично за ову расу је дуга длака, због чега изгледају предивно. Обично су прљаво бijеле боје, са примjесима сиве или браон. И јарчеви и козе имају рогове. Просечна тежина козе је око 50 кg, а јарца 65 килограма.
Козе Сарда су врло издржљиве и отпорне животиње на болести, а одличне су за узгој у дивљим или полу-дивљим условима. Добро су прилагођене локалном окружењу острва Сардиније, брдима на којима превладавају сушна земљишта и минимални услови испаше.
Козе пасмине Сарда су добри млијечни произвођачи. Принос млијека по лактацији износи 173 – 237 литара. Просечан период лактације је око 220 до 240 дана. Млијеко у просјеку садржи око 3,94 посто протеина, а користи се за прављење различитих врста млијечних производа.
Дакле, три италијанске омиљене расе коза које дају највише млијека и које треба узети у обзир уколико желите да се бавите производњом козијег млијека или његовом прерадом су:
Camosciata delle Alpi , која се гаји у алпским регијама Италија,
Санен коза, која се гаји на сјеверу Италије и
Козе Сарда, која се узгаја на Сицилији, а гаји се и због млијека и због меса.
Извор : АГРОМЕДИА

Share